Pravilo za frižider i zamrzivač koje smanjuje račun za struju: Ovo je idealna temperatura za vrele dane, a štedi

Visoka temperatura u prostoriji znači da uređaj mora da odvodi više toplote iz svoje unutrašnjosti, pa kompresor može da radi duže i češće nego tokom umerenih dana. RHMZ je posebno za Beograd najavio maksimalnih 35 do 38 stepeni, što predstavlja značajno veće opterećenje za uređaje koji se nalaze u toplim kuhinjama.

Ne treba spuštati temperaturu na minimum

Jedna od najčešćih grešaka tokom velikih vrućina jeste spuštanje termostata na najnižu moguću vrednost, u uverenju da će se tako hrana bolje čuvati. Međutim, ako frižider već održava bezbednih oko 4 °C, nema potrebe da se dodatno hladi samo zato što je napolju 40 stepeni – takvo podešavanje može povećati rad kompresora i potrošnju električne energije, a pojedine namirnice mogu početi i da se zamrzavaju.

Prema američkoj Upravi za hranu i lekove (FDA), temperatura u frižideru treba da bude 4°C ili niža, dok se kao praktična optimalna vrednost za većinu domaćinstava često uzima oko 4°C. Zamrzivač bi trebalo da bude na -18°C ili niže.

Najbolji kompromis između hrane i računa

Za prosečno domaćinstvo praktično pravilo je da frižider bude podešen na oko 4 °C, odnosno da stvarna temperatura bude u bezbednom rasponu do približno temperatura od 5 °C, dok zamrzivač treba da održava oko -18 °C.

Nema koristi od toga da zamrzivač bude podešen na -22 ili -24 °C ako to nije potrebno zbog konkretne namirnice ili preporuke proizvođača, jer uređaj tada mora da održava još nižu temperaturu. ENERGY STAR iliti američki program za energetsku efikasnost koji je pokrenula Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) izričito savetuje držanje zamrzivača na 0 °F, odnosno oko -18 °C, kao odgovarajućoj radnoj temperaturi.

Položaj frižidera može da poveća račun za struju

Tokom toplotnog talasa još važnije postaje gde je frižider postavljen. Ako se nalazi pored šporeta, rerne, mašine za sudove ili na mestu gde direktno dopire sunčeva svetlost, uređaj je izložen dodatnoj toploti i mora više da radi kako bi održao zadatu temperaturu.

ENERGY STAR savetuje da se frižider postavi dalje od izvora toplote i da se ostavi prostor za cirkulaciju vazduha oko njega, dok kod starijih uređaja preporučuje i čišćenje kondenzatorskih namotaja prema uputstvu proizvođača.

Otvaranje vrata takođe povećava potrošnju

Svako duže držanje otvorenih vrata omogućava toplom vazduhu iz prostorije da uđe u frižider, pa uređaj potom mora da ukloni dodatnu toplotu. Zbog toga tokom dana kada temperatura u stanu prelazi 30 stepeni nije dobro držati vrata otvorena dok se odlučuje šta će se uzeti iz frižidera. ENERGY STAR među osnovnim savetima za smanjenje potrošnje upravo navodi minimiziranje vremena tokom kojeg su vrata frižidera otvorena.

Stariji frižider može biti veći potrošač

Na račun za električnu energiju ne utiče samo temperatura na termostatu. Starost uređaja, njegova energetska klasa, veličina, stanje zaptivki, ventilacija, temperatura prostorije i učestalost otvaranja vrata mogu imati značajan uticaj na potrošnju.

ENERGY STAR navodi da njihovim kriterijumima sertifikovani frižideri troše najmanje 10 odsto manje energije od uređaja koji ispunjavaju američke minimalne standarde, dok na svojoj stranici za potrošače navode i da stariji frižideri u proseku mogu trošiti znatno više energije od efikasnijih novijih modela.

Ne pretrpavajte frižider zbog uštede

Ni potpuno pretrpan frižider nije dobro rešenje tokom vrelih dana. Hladan vazduh mora da cirkuliše između namirnica, a blokiranje otvora za vazduh može dovesti do neujednačenog hlađenja i dodatnog rada uređaja. Mnogo je racionalnije organizovati namirnice tako da vazduh može normalno da cirkuliše, nego termostat spuštati na ekstremno niske vrednosti.

Zamrzivač je posebno važan za potrošnju

Kod zamrzivača je temperatura od oko -18 °C svojevrsna ravnoteža između bezbednog čuvanja zamrznute hrane i nepotrebnog dodatnog hlađenja. ENERGY STAR navodi da ekstremne temperature spolja mogu predstavljati veće opterećenje za kompresor, zbog čega preporučuje da se zamrzivač, kada uslovi to dozvoljavaju, drži u zatvorenom prostoru i dalje od ekstremne toplote. Takođe savetuje da se proveravaju zaptivke vrata i da se vrata drže zatvorenim što je više moguće.

Najveća ušteda nije u „mučenju“ termostata

Ako je frižider ispravan i pravilno podešen, najveću razliku u potrošnji neće napraviti spuštanje ili podizanje temperature za jedan stepen, već kombinacija pravilnog položaja uređaja, dobrih zaptivki, čiste ventilacije, racionalnog otvaranja vrata i energetske efikasnosti samog aparata.

Zbog svega što smo dosad naveli, tokom novog toplotnog talasa nije preporučljivo panično podešavati frižider na najhladniji režim, već proveriti da li zaista održava odgovarajuću temperaturu. To je istovremeno bolje i za hranu i za potrošnju električne energije.

Pravilo za vrele dane: oko 4 °C i -18 °C

Dakle, kada temperature dođu na 40 stepeni, frižider bi trebalo držati približno na 4 °C, a zamrzivač na oko -18 °C, uz poštovanje uputstva konkretnog proizvođača. Posebno treba izbegavati direktno sunce, šporet i druge izvore toplote, često otvaranje vrata i nepotrebno podešavanje na ekstremno niske temperature.

Na taj način uređaj ne mora da radi više nego što je potrebno, a domaćinstvo može istovremeno da zaštiti hranu i izbegne nepotrebno povećanje potrošnje struje upravo u periodu kada zbog visokih temperatura i drugi kućni uređaji rade intenzivnije.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/D.S.)